RAZNOLIKOST UMA

Intervju Dr. Helen Fisher za časopis “Business coaching”

Ja sam biološki antropolog i neuronaučnica koja je provela mnogo godina proučavajući ljudsku ličnost. Postoje dva osnovna dela ličnosti: 1)vaša kultura – sve u šta verujete, šta radite, govorite i mislite; i 2)vaša biologija , vaš temperament – sve one osobine koje ste nasledili. Ja se bavim proučavanjem druge od ovih osnovnih sila: vaš temperament, koji čini između 40 i 60% onoga što jeste. Kroz godine proučavanja fiziologije mozga temperamenta sam uspela da ustanovim da je čovečanstvo razvilo četiri sveobuhvatna osnovna stila mišljenja i ponašanja, povezana sa neuronskim sistemima za dopamin, serotonin, testosteron i estrogen.

Članak iz „The Harvard Business“ navodi da se 86% problema na poslu javlja zato što se ljudi ne razumeju. Zato sam zaključila da bi moje informacije o ova 4 osnovna biološki zasnovana stila mišljenja i ponašanja mogle biti korisne u biznisu širom sveta – za razumevanje kolega i klijenata, sastavljanje efektivnijih timova, efektivnije liderstvo i podsticanje inovacije.

Tako sam osmislila upitnik da utvrdim u kojoj meri ljudi izražavaju osobine povezane sa svakim od ova četiri osnovna sistema mozga; upitnik koji je sada preuzelo preko 14 miliona ljudi u 40 zemalja. On meri ličnost drugačije od bilo kog drugog upitnika koji se može naći danas na tržištu – jer sam ga razvila direktno iz trenutnih podataka o arhitekturi i fiziologiji mozga, a zatim uradila dve studije skeniranja mozga (koristeći fMRI ili funkcionalno snimanje magnetnom rezonancom) da bih dokazala da upitnik zapravo meri ono što piše da meri.

Svaki od ova četiri sistema mozga povezan je sa konstelacijom specifičnih osobina: Osobine koje su povezane sa dopaminskim sistemom su preuzimanje rizika, traženje noviteta, radoznalost, spontanost, energiju, mentalnu fleksibilnost i kreativnost, kao i nemir, ne preterano razmišljanje o stvarima, korišćenje prilika i nepredvidivost. Ljude koji iskazuju dosta osobina koje su povezane sa dopaminskim sistemom zovem istraživačima. I verujem da je većina naših uspešnih preduzetnika širom sveta nasledila i izrazila mnoge od tih biološki zasnovanih osobina.

Osobine povezane sa serotoninskim sistemom su sasvim različite. Sa ovim sistemimommozga povezani su: tradicionalno, konvencionalno, oprezno, smireno, orijentisano na detalje, doslovno i konkretno razmišljanje (za razliku od teorijskog mišljenja). Ovi muškarci i žene imaju tendenciju da se pridržavaju pravila, poštuju autoritet, poput rasporeda i planova i ne vole rizik. Za njih je važnije da imaju odane prijatelje nego zanimljive prijatelje. I mogu biti uskog razmišljanja, strogi i kontrolišući. Ljude sa visokim udelom ovih biološki zasnovanih osobina sam nazvala graditeljima. Pretpostavljam da je kraljica Elizabeta jedna od njih, kao što je Majk Pens, naš američki potpredsednik.

Osobine koje su povezane sa testosteronskim sistemom su takođe u potpunosti različite. Ovi muškarci (a takođe i žene) imaju tendenciju da budu analitični, logični, strateški, direktni, odlučni, marljivi, skeptični, direktni i veoma dobri u onome što naučnici nazivaju sistem zasnovan na pravilima – sve od matematike i inženjerstva do računara, mehanike i muzike. Takođe mogu biti nestrpljivi, pasivni, orijentisani prema rangu i toliko direktni da su uvredljivi. Te muškarce i žene zovem direktorima. Betoven je verovatno izražavao osobine testosteronskog sistema, kao i Margaret Tačer i verovatno Hilari Klinton. Tramp je na vrhu; ali i mnogi drugi predsednici verovatno takođe izražavaju mnoge osobine testosteronskog sistema.

Osobine povezane sa sistemom estrogena takođe su brojne: Ove žene (a takođe i muškarci) su sveobuhvatni, kontekstualni, dugoročni, holistički, sintetički „web“ mislioci. Ako direktori visokog testosterona imaju usku, fokusiranu, kratkoročnu perspektivu, oni koji naročito izražavaju aktivnost estrogena imaju tendenciju da razmišljaju sveobuhvatno i dugoročno.

Oni se takođe ističu u držanju, gestovima i tonu glasa; dobri su sa ljudima i skloni su empatiji, negovanju, poverenju i dosta izražavaju emocije. Sa druge strane, oni mogu biti plahoviti, neodlučni i lakoverni. Njih zovem pregovaračima. Obama i Bil Klinton iskazuju neke od ovih visokoestrogenih osobina.

Naravno, svako u velikoj meri sadrži osobine sva četiri sistema. Zaista, nikada nisam upoznala dve osobe za koje sam mislila da su jako slične – a ja sam identična bliznakinja. Ali neke karakteristike ovih sistema mozga izražavamo više nego druge – pa svako od nas ima izrazitu i jedinstvenu ličnost. U tome leži razlika između mog ličnog upitnika i svih ostalih. Test Majers-Brigs, Velika petorka i sve ostale mere ličnosti vas stavljaju u jednu ili drugu grupu. Ti si ovo ili ono. Ali mozak ne funkcioniše tako. Na primer, kod mene su vrlo izražene neke karakteristike dopaminskog sistema, a takođe i većina karakteristika povezanih sa estrogenom. Imam i nekoliko osobina testosterona: na primer, sebe smatram logičnom osobom. Ali nisam matematički vešta niti odlučna. Ja, pak, imam vrlo malo osobina povezanih sa serotoninom. Nisam tradicionalna i ne težim tome da poštujem autoritet ukoliko to što on nalaže po meni nema smisla.

Dugo sam pretpostavljala da su se ova četiri načina mišljenja i ponašanja razvijala zajedno – omogućivši našim precima koji su bili lovci/sakupljači da rešavaju svoje brojne ekološke, političke i socijalne probleme kao tim sa raznim neophodnim veštinama. Istraživači visokog dopamina su imali razvijeniju kreativnu inteligenciju, dok su se graditelji sa izraženim serotoninom isticali svojom logičkom inteligencijom. Direktori visokog testosterona su doprineli svojom tehničkom i strateškom inteligencijom, dok su pregovarači doprinosili svojom diplomatskom inteligencijom. Zaista, mislim da ovaj sastav radnika svakako pruža ogromne prednosti za bilo koji posao. Istraživač će zamisliti bolju mišolovku; direktor će izgraditi mišolovku; graditelj će osmisliti raspored i postupak proizvodnje mišolovke; a pregovarač će upravljati timom, reklamirati i prodavati mišolovku. Stvoreni smo da se udružujemo – ali mi ljudi nismo slični.

Ali da bih dokazala da je moj upitnik zapravo meri ova četiri sistema mozga, započela sam dva eksperimenta skeniranja mozga (pomoću fMRI). Na ovaj način sam uspela da „potvrdim“ svoj novi upitnik za merenje ličnosti: Učesnici u skeniranju mozga koji su u mom upitniku pokazali veliki broj dopaminskih osobina takođe su pokazali statistički značajno veću aktivnost u glavnom putu dopamina u mozgu. Oni koji su u mom upitniku pokazali visok nivo serotonina pokazali su više aktivnosti u sićušnoj fabrici mozga koja je povezana sa „usklađenošću sa socijalnom normom“, centralnom karakteristikom serotoninskog sistema. Oni koji su pokazali visok stepen testosteronskih karakteristika pokazali su više aktivnosti u mozgu izgrađenom fetusnim testosteronom i povezanim sa matematičkim i prostornim veštinama, osobinama povezanim sa testosteronom. I na kraju, oni koji su pokazali visok nivo estrogena pokazali su značajno više aktivnosti u regionima mozga izgrađenim fetalnim estrogenom i povezanim sa empatijom i verbalnim veštinama. Obe studije fMRI potvrdile su moj upitnik – na moju veliku radost: on meri ono što kaže da meri.

Prvobitno sam razvila ovaj upitnik za Match.com, web stranicu za ljude koji nisu u vezi. Želeli su da znaju zašto ljude više privuče jedna osoba, a ne neka druga, i zaključila sam da bi tu možda mogla biti uključena osnovna hemija mozga. Ali moj upitnik je odmah postao popularan u Americi. Zato me je predsednik Matcha ubrzo pitao da li će moj upitnik moći da se primeni i u drugim zemljama. Odgovorila sam: “Ako ne bude mogao da se primeni, nisam uspela – jer ja ne proučavam američki um; već proučavam ljudski um. ” Dakle, moj upitnik je postavljen na web lokacije za upoznavanje u 39 drugih zemalja – što mi je omogućilo da ga još doterujem.

Onda sam nakon objavljivanja svoje knjige o ova četiri stila ličnosti (ZAŠTO ON? ZAŠTO ONA?) počela da diskutujem o onome što sam otkrila sa novinarima- i srećom, mladi preduzetnik, Dejv Labno, me je čuo kako govorim o tim stilovima razmišljanja i ponašanja na radiju. Pozvao me je i podstakao da ove svoje podatke primenim i u svetu biznisa.

Vremenom smo osmislili upitnik za ličnost druge generacije i suosnovali našu kompaniju NeuroColor. Sada se bavimo konsaltingom sa velikim međunarodnim kompanijama, koristeći ovo detaljnije, dorađeno merenje ličnosti. Na primer, nakon što urade ovaj test, korisnici dobijaju 22 stranice teksta o tome kako rade, upravljaju stresom, podnose rasporede, razgovaraju sa onima koji imaju drugačije lične stilove i još mnogo toga. Ukratko: obučavamo ljude da misle o svojim kolegama i klijentima i razgovaraju s njima tako daoni mogu da ih čuju, kao i da im pokažu kako te podatke primene na potrebe svojih drugih kompanija – uključujući izgradnju boljih timova, efikasnije liderstvo, podsticanje inovacija i razumevanja i uspešniju prodaju.

Zapravo, više ne verujem u Zlatno Pravilo: ponašaj se prema drugima onako kako bi voleo da se oni ponašaju prema tebi. Umesto toga, verujemo u Pravilo Platine: ponašaj se prema drugima onako kako bi oni voleli da se ponašaš prema njima – i pobedićeš. Danas veliki broj firmi želi da ima raznolikost među zaposlenima – žene, crnce, Azijate, Latinoamerikance. To je sjajno; u potpunosti podržavam kulturološku raznolikost. Ali šta je sa raznolikošću uma? Zaista verujem da kada razumete mozak, možete dopreti do bilo koga.